DOK SE GOTOVO CEO SVET ZAGREVA, OVO PODRUČJE POSTAJE SVE HLADNIJE! Misteriozna "HLADNA MRLJA" zabrinjava naučnike!

Dok se gotovo ceo svet zagreva, u severnom Atlantiku postoji jedno neobično područje koje radi upravo suprotno – postaje hladnije.

Nalazi se južno od Grenlanda i Islanda i naučnici ga već godinama nazivaju „hladnom mrljom“ ili „rupom u zagrevanju“. Temperatura tog dela okeana pala je za gotovo jedan stepen Celzijusa od početka 20. veka.

Nova studija pruža dodatne dokaze da razlog za to možda nije samo promena vetrova ili oblaka, već slabljenje jednog od najvažnijih sistema okeanskih struja na planeti – AMOC-a.

A upravo zbog toga naučnici ovo područje veoma pažljivo prate.

Šta je zapravo AMOC

Najjednostavnije rečeno, AMOC je ogromna okeanska pokretna traka koja prenosi toplotu kroz Atlantik.

Topla voda iz tropskih krajeva kreće se prema severu, gde se hladi, postaje gušća i tone u dubinu. Zatim se hladnija voda vraća prema jugu.

Taj sistem prenosi ogromne količine toplote i snažno utiče na klimu Evrope, Severne Amerike i drugih delova sveta.

Problem je što postoje dokazi da AMOC slabi.

Jedan od razloga mogao bi da bude globalno zagrevanje. Topljenje leda sa Grenlanda i povećane padavine ubacuju više slatke vode u severni Atlantik. Slatka voda je lakša od slane, pa teže tone, a upravo je tonjenje hladne i slane vode jedan od važnih pokretača čitavog sistema.

„Hladna mrlja“ mogla bi da bude znak upozorenja

Naučnici se dugo spore oko toga zašto se deo severnog Atlantika hladi dok ostatak planete postaje topliji.

Jedna mogućnost bila je da atmosferа, odnosno promene vetrova i oblaka, odnosi više toplote sa površine mora.

Nova studija, međutim, ukazuje na drugi uzrok.

Istraživači su analizirali podatke dobijene instrumentima i satelitima i uporedili ih sa klimatskim modelima. Otkrili su da hlađenje nije ograničeno samo na površinu, već se vidi i u dubljim slojevima okeana.

To je važno zato što vetrovi i oblaci imaju mnogo manji uticaj na vodu duboko ispod površine.

Jedan od autora studije, Štefan Ramštorf, profesor sa Univerziteta u Potsdamu, objašnjava da se menja način na koji okean prenosi toplotu i da upravo to može da objasni nastanak hladne zone južno od Grenlanda.

Zašto bi ozbiljno slabljenje AMOC-a bilo važno

Naučnike ne zabrinjava samo to što bi jedan deo Atlantika postao hladniji.

AMOC utiče na ogromna područja planete, pa bi njegovo ozbiljno slabljenje moglo da promeni raspored toplote, padavina i vremenskih sistema.

U slučaju veoma velikog slabljenja ili eventualnog kolapsa, posledice bi mogle da uključuju znatne promene klime u Evropi, dodatni rast nivoa mora duž istočne obale Severne Amerike i poremećaje padavina u pojedinim delovima Afrike i Južne Amerike.

Evropa bi, na primer, mogla da se hladi u odnosu na ono što bi se inače očekivalo zbog globalnog zagrevanja, posebno tokom zime.

To, međutim, ne znači da bi Evropa preko noći ušla u novo ledeno doba, kako se ova tema ponekad pojednostavljeno predstavlja.

Naučnici još ne tvrde da će se sistem sigurno zaustaviti

U ovom delu postoji važna razlika između onoga što naučnici znaju i onoga što tek pokušavaju da utvrde.

Postoje istraživanja koja upozoravaju da se AMOC približava tački preokreta – trenutku posle kojeg bi njegovo dalje slabljenje moglo da postane veoma teško ili nemoguće zaustaviti.

Neki modeli pokazuju da bi takva tačka mogla da bude dostignuta tokom ovog veka.

Ali naučnici još ne mogu pouzdano da kažu da li će do kolapsa zaista doći niti kada bi se to moglo dogoditi.

I upravo zato je „hladna mrlja“ toliko zanimljiva: ona može da bude jedan od vidljivih znakova da se ogromni sistem ispod površine Atlantika već menja.

Nova studija nije poslednja reč

I drugi stručnjaci smatraju da istraživanje donosi važne dokaze, ali upozoravaju da zaključci još nisu konačni.

Rene van Vesten sa Univerziteta u Utrehtu ocenio je da činjenica da su istraživači dobili slične rezultate koristeći različite skupove podataka povećava pouzdanost studije.

Dejvid Tornali, profesor okeanskih i klimatskih nauka na Univerzitetskom koledžu u Londonu, takođe smatra da nalazi podržavaju vezu između hladne zone i slabljenja AMOC-a. Ipak, naglašava da direktnih merenja iz prošlosti nema dovoljno i da postojeće procene nisu savršena slika onoga što se u okeanu događalo tokom prethodnog veka.

Slično ocenjuje i klimatolog Džonatan Bejker iz britanske meteorološke službe Met Office: nova studija predstavlja još jedan važan dokaz da AMOC doprinosi neobičnom hlađenju severnog Atlantika, ali ne rešava definitivno čitavu misteriju.

Suština je, dakle, prilično jednostavna: dok se planeta zagreva, jedno veliko područje Atlantika postaje hladnije, a sve je više dokaza da je razlog slabljenje sistema struja koji pomaže da se toplota raspoređuje širom planete.

Upravo zato naučnici žele da znaju koliko brzo se taj sistem menja – i koliko daleko ta promena može da ode.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)